'Nosi kenjca na babine' - PREMA ISTINITOM DOGAĐAJU

Datum objave: 11.10.2018   Broj čitanja: 2162
"Svjestan činjenice da smo debelo ugazili u 21. stoljeće, ali da se još uvijek sjećamo nekih; ne tako davnih vremena, u koje se i sada makar u snovima rado vraćamo, šaljem Vam jednu kratku; po malo humorističnu ali u dobroj mjeri istinitu priču iz mog djetinjstva", stoji u pismu portalu Grude.com rado čitanog i slušanog Gruđanina Zdenka Tolića - Jurkića.
'Nosi kenjca na babine' - PREMA ISTINITOM DOGAĐAJU

 

Iako je Zdenko već izgradio cijenjeno ime u Zagrebu, on se rado vraća Hercegovini jednog vremena, svojim ponosnim Grudama, a sve češće pričom ili pjesmom i čitatelje portala Grude.com često vrati u Hercegovinu i Grude jednog vremena.

 

 

Nosi kenjca na babine

 

Zdenko Tolić - Jurkić/Grude.com

 

Prid Božić doša Ćipa iz Njemačke, donijo svašta; radijo s magnetofonom, elektični mlin za kavu, slikaći aparat, donijo didu Iki donje duge gaće, guću, kapu, lulu i fajercak; ženi Milki donijo košuljak, plisirku i ručni sat; dici školski pribor i perlonke, lumbrelu na dugme; donijo kilu sirove kave, i još puno toga. Vratijo sve pare što je Milka zajimala dok je bijo u Njemačkoj, namirijo u kuću svega; brašno, mekinje, žaku šećera, tri zejtana, dva kila ploče šećera; prid Uskrs kupijo dva pujseta, … Milina; bilo svega.

 


Vrime polako prolazilo, porizana loza, prošla zima, prošla korizma, posijani rasodi, prošlo proliće, posađen duvan, kumpiri; prošle mise po grebljim i užine, završila škola, a Ćipi se ne da i ne da nazad u Njemačku. Otkad mu Bog prija dvi godine uze sina Vedrana sve teže i teže podnosi rastanke s obitelji. Ali, došlo vrime pare se skoro sve potrošile, još nešto malo ostalo u Ikinu takujinu. I…,nema druge; mora se ić.

 


Teška srca pakira kuver, gleda je li pasoš na svom mistu i počinje s pozdravljanjem. Ispozdravlja se sa svima, Milki još nešto, k'o đoja, prišaplje; a vidilo se; pusti suzu i pođe. U zadnji čas pozove starijeg sina Vinka da mu pomogne ponit kuver, a u stvari ga je 'tio još malo svitovati. Tako i biše. Vinko prati ćaću na autobus slušajući njegove upute. Iđu, iđu, iđu i razgovaraju. Na vr' Osritka zastadoše.

 


Ma čuješ Vinko; nema smisla da iđeš dalje, reče Ćipa sinu. Ajde da se pozdravimo, budi dobar i pametan, dobro uči, i neka bude 'nako kako sam ti govorijo. Ti si mi najstariji i od tebe se najviše očekuje. Ako ti budeš dobar i pametan, i oni će se ugledati u te. Pozdravljajući se, Ćipa iz džepa vadi možda i zadnju 'iljadarku, i kaže;
Evo ti ovo, neka ni'ko ne zna za to. Čuvaj da imaš kad ti zatriba. Zagrljaj ćaće i sina; suze, razlaz. Zbogom,... Zbogom; i rastadoše se.
Ode Ćipa s kuverom nizbrdo kroz Trsinu, sin Vinko nazad kući. Izviruju jedan za drugim, mašu rukam'. Srce steže. Ni cvrčak više ne cvrči. Oooo Boožee mooj………

 


Vraćajući se kući Vinko je samo razmišlja o onom što mu je ćaća govorijo. Sve je dobro bilo dok nije, prolazeći se kroz susjedno selo, ugleda otvorenu prodavnicu. Kad ugleda da je otvoreno, siti se iljadarke što mu je ćaća da. Uđe unutra pazeć da ga neko ne vidi i brzo kupi cigarete Filter 57 i šibice. Mislijo je da će mu ostati još dosta para, ali pošto prodavač nije zna računati, za kusur mu vrati nekoliko žvaka i kvit. Šta će jadan Vinko; izađe van i pravo kući. U kući svi tužni. Did Iko šuti, na Milki crnina još od smrti sina Vedrana, malo, malo pa kroz suze spominje ili čovika koji je tek otiša od kuće ili pokojnog sina.
Kad nema Ćipe kod kuće, starijeg sina Vinka zapanu kopanje, kosidba, kresanje grma, zaziđivanje klanaca i drugi ozbiljni muški poslovi, pa, misli on, kad već radi ko ostali stariji ljudi; neka ima i cigare. Sridnji brat Vice, ili Poslušni kako ga je mater zvala, najčešće bere ili niže duvan, vrlo malo priča, i u ništa drugo se ne petlja. Jedino mlađi brat Perica unosi malo živosti u sumornu svakodnevicu, gonjajući prutićom mačke i kokoši po avliji, često odlazeći kod strica Lovre i strine Kate, prateć da nije možda njijova puura prija gotova. I tako iz dana u dan.

 


Jedno jutro, nakon što je istresa u ambar zadnje dvi žake brašna i žaku mekinja, Vinko nalije čuturicu vode na česmi u staroj izbi, jami motiku na rame i ode u Vukovu njivu završit kopanje kumpira, što je jučer započeto. Doša na njivu, kopa, kopa, kopa on i taman žavršava kad čuje da zvoni podne. Vodu već davno popijo, ogladnijo, jami motiku na rame, čuturicu u ruku i pravo kući. Zvizdan peče. Božja žega. Cvrčak pojačava glas. Nigdi oblačića. Nebo; ni plavo, ni bilo, vitrića ni za lika. Na vr' Bijakove odavno nema ni jedne bile zakrpe. U staroj čatrnji se ukazuje dno.
Poslušni Vice čas prija donijo iz Nugla zadnju kobanicu duvana, ostavlja je prid izbom, ulazi u kuću, pa će materi; 'Valjen Isus; ima li šta za pojist?
Mater će; Vazda Isus. Bi'će, bi'će; malo pričekaj. Deder vidi imaju li kokoši vode u toj grondži. Ma dobro ti su navalile u kuću, Milka će pa nastavi; Iš! Lipi te đava, 'mal ne reko, odnijo, dobro ti si utužila. Iđi ti nizat duvan, zva'ćute kad bude tribalo.U ta čas i Vinko dolazi iz Vukove njive, i on ogladnijo, pa će materi;
Valjen Isus i Marija.


Vazda Isus! Milka odgovara; sigurno si i ti ogladnijo.


Vinko će; Dašta sam. Daj nešto da poj'dem.


Milka; Pričekaj malo, pristavljena je pura; svi ćemo zajedno isti. Ajde, dok bude gotova puura, dotraj kumpire iz Vukove njive.
Su čim ću?, pita Vinko.


Ajde u kume Čaluše upitaj kenjca, njoj sad ne triba. Ona je jutros pritrala svoje kumpire; kaže mu mater.


Na to će Vinko; Dobro mama, ali gladan sam!


Mater uporna, pa će opet; Ajde, lipo moje, ti ćeš to brzo, nemam ništa dat krmenjim, čuješ kako skiče od gladi a gori ima po žake sitni i rasičeni kumpira. Natovari one dvi žake sa strane, a one za krmenja ubaci u antrešelj, pa im potraj.


Vinko; Ma, kako ću sam natovarit, znaš da je njijovo magare mušičavo i da neće mirovat.


Milka predlaže; Eno ti prid naslonom kosirić, usiči jasenovu soju malo dalje od puta da se ne vidi, ćako će 'sovat znadne li da si sika sirov jasen. Čuješ, de molim te, ima unde kraj klanca oni suvi kljen, osiči ga slobodno pa ga ponesi na ramenu.


Kakav kljen, pa iđem po kumpire, šta ti sad pada na pamet?, začuđeno će Vinko.


Mater mu pojašnjava; Bolan, vidiš li da nema prid kućom đava-jednog drveta. Zakuvala sam kruv, triba svarit mliko i popržit zeru slanine od pojisme da bude koja čvrlja s purom.
Vinko posluša mater i ode u Jazvinku pitati magare. Sritne kumu Čalušu prid pojatom, pa će; Valjen Isus. Vazda Isus, odgovara Čaluša. Kuma!, rekla mi je mater ako mi moreš dat magare, triba bi dotrat iz Vukove njive kumpire, govori Vinko.
Eno ga svezan za orašak, taman sam mu mislila bacit malo diteline; nije ništa ijo; sigurno je gladan. Samar je u pojati, osamari ga i goni, ist će kad se vrati. More bit da je i žedan. Ako bude vode na čatrnji u koritu daj mu da popije. Ajde ti dotraj te kumpire, ja moram gonit Milavu pod junca; pobisnila je, pa ću kad se vratim u ćindiju na magaretu otrat zeru žita u mlinicu; odgovara Čaluša.
Milka na trenutak prikida kućne poslove. Ode prid izbu vidit šta radi sin Vice, pa ga upita; Jesi li ti naniza ta duvan? Požuri malo, tribat će otrati kravu na Radavu da se napase one otave, muuče cilo jutro u pojati; gladna je.
A Vice će; Pa i ja sam gladan.


Strpi se malo, pojdi dvi-tri murve, malo se zamaštrakaj pa ćeš isti kasnije, mater mu odgovara.


Ajde jami konap i pripni kravu na Radavu. Gledaj da ne more dobavit raštiku na njivi, bi'će jazuk ako je pobrsti.

 


Otišli obojica braće, i Vinko i Vice, mater ostane s mlađim sinom i didom. Jamila purač, miša puru, krsti se i počinje moliti Boga. Odjednom joj se počelo štucat.

„Sigurno me On spominje!“ , Milka će, misleći na Ćipu koji je prija nedilju dana opet otiša u Njemačku. Pogleda prema kredencu i ugleda naslonjenu na vildžan njegovu sličicu još iz vojnički dana,. Zastade, ne trepće; zasja suza u oku. Božeee moj; ka'će pismo?, reče Milka i nastavlja priporučivat Očenaše, Zdravomarije i Slavaocu. Najprija priporuča svetom Nikoli putniku da bude u pomoći, zatim se pomolila blaženoj divici Mariji, pa će, pripinjuć konce duvana priporučit još nekoliko očenaša za razne potribe. Sv Anti, Sv . Vrani, Sv. Jozipu, Sv. Petru i Pavlu, Sv. Kati i ne znam kojim sve svecima. Na kraju, misleći je li za nešto propustila priporučit započinje još jednu priporuku; ne zna za koga će; pa kaže: ,,Reć ćemo sedam Očenaša, sedam Zdravi Marija, sedam puta Slavaocu, za sedam rana…, Iš! ,,Iš, sedam te đavala odnilo“!, viknu did Iko na kokoš koja je kljucala po pragu i glasno kakoćala; što je ometalo tihu molitvu. Da ne pusti kokoši da uđe u kuću, did mlatne šćapom po njoj. Kokoš naglo skoči i pade očito pogođena šćapom po glavi, i dalje ni makac. Uskakoća se pivac, trči po avliji, skoči na konce duvana koji su se sušili na skeli i zakukuriče promuklim glasom. Glas ga izdaje; izgleda i on ogladnijo.
Ćako, za Isusa, ubi kokoš!, reče Milka.


Did Iko će; ,, Jesam, Vire mi, 'vala ti Bože! Da sam je gađa, ne bi pogodijo; ali eto vidiš. Ko bi se nada? U taj čas dotrči Vinko, vičući; ,,Mama, mama; krepa kenjac“!


Ma čiji kenjac bolan?, pita Milka. Čalušin!, kaže Vinko.
Kako, bolan , jadna ti sam za Isusa? Šta si mu učinijo?, začuđeno će Milka.
Šta ću mu učinit?! Natovarijo ga, potra, i taman unde na povir počivaljki leže opruži se i krepa, odgovori Vinko.


Jadna Milka ne zna šta napravit pa će starijem sinu;
Jadna ti sam za Isusa, svašta ti me snađe. Daj brzo kršćenu vodu i škropaljicu.
Vinko dodaje materi kršćenu so, vodu i škropaljicu; Milka počinje škropit pa će; „U ime oca i sina i duva svetog“ ,
Na to će Vinko materi;
Mama, mama; stani, nemoj molit! Ja znam šta ćemo s kokoši, a ti smisli za kenjca.


Ma šta bolan, okani me se!, Milka će.


Na to će Vinko;
,,Ja bi je očepuša pa u bronzvin ili šparet, u tepsiju, kako god oćeš“.

 

Ni čut! Milka će, Kakav bronzvin, kakav li šparet? Iđem u nedilju nevisti Beguši na babine, pa ću je poniti. Još malo ušćipaka ispečem, jamim u zadrugi kilu ploče šećera, fišek paljivi bombona i taman.


A Vinko!!!
,,Ma šta na babine! dosta mi je više pure i murava!!!,
Nosi kenjca na babine“!

 

Zdenko Tolić - Jurkić

Vaše ime
Komentar
 
Hvala na komentaru.
Vaš komentar će biti pregledan od strane administratora.
    Sva prava pridržana  ©  GRUDE.COM  2007-2018
    Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.

    Dizajn i programiranje: AVE-Studio