Kako je NEVOLJA naučila Duvnjaka da moli uz diple (Priča iz 1988.)

Datum objave: 11.03.2019   Broj čitanja: 486
S vremena na vrijeme, prelistaju se novinske arhive u kojima se pronađu neke zanimljive priče i šale koje treba ispričati novim ljudima u novom vremenu. Jedna od takvih priča je i ova humoreska Petra Vuletića - Šjora (starijeg) objavljena u "Crkvi na kamenu" davne 1988. godine.
Kako je NEVOLJA naučila Duvnjaka da moli uz diple (Priča iz 1988.)

 

Ponovnu objavu iste priče donosimo na našem portalu; izvučeno iz naftalina na nova internet bespuća...

 

Priredio:Mario Knezović/Grude.com

 

GALA DOŠLA, GALA PROŠLA - Petar Vuletić Šjor (stariji)


Znaš li ti, bolan, oklen ćeš znat, onog što mu kažemo „Mali Luka“?
Jok „Zloluku“, jesi li kršten, već onog što ti kažem „Malog Luku“? Tako mi rečemo, a kad se propne, mogo bi dohvatit zvono na svakoj crkvi… To ti je oni što priča sve u pjesmi, ako znaš, ima ti i' o njemu stotinu.
Čuo si, asli, onu kako je „naćero“ komandira milicije, na jednoj svadbi da moli Boga? Prekrstio se Luka (a puna kuća kapeša oko njega) i počeo molit 'vako:
„Ko ga voli, neka mu se moli…“
(mislio Luka na Boga, bezbeli, a komandir shvatio da cilja na šefa države, pa on prvi prihvatio molit za Lukom „Očinaš“)
Pitam ja jednom Luke: Je li to baš istina?
-    Dašta je – kaže on. A jesi li ti čuo onu kako je Duvnjak molio „Očinaš“?
-    Jok ja…
-    E, 'vako je to bilo: Čuva Duvnjak, pričaju biva, ovce u planini. Sjedi na kamenu i moli Boga, bajagi. Prolazi tuda Isus, slava mu i milos', pa kaže:
-    Šta to radiš, Duvnjače?
-    Evo molim Boga…
-    A kako moliš?
-    Šta kako? – zinu Duvnjak – kako me je moj babo naučija, A njega njegov babo. Evo 'vako: Gala došla, gala prošla… Bilo je još (počeše se Duvnjak iza uva), ali ja zaboravija…
-    Kakva ti je to molitva, jadan čojče… Čuješ, ja ću tebe naučit svoju molitvu. a zove se „Očinaš“.


I šta će ti bit, moli Isus pred njim, a Duvnjak se nasadio za njim…



-    E, ajde sad sam – kaže Isus, slava ga bila.



Počeo Duvnjak: „Očinaš… Očinaš… ali ne'š dalje, da si dukat. Onda se počeše iza oba uva, pa kaže:



-    E, moj Isuse… nije što je to meni dugo i što ja to ne bi upamtija za sto godina… nego je to meni sve nekako sumnjivo… Kad meni udare vukovi u ovce, pa ja rečemo privatim molit tu molitvu… ih, đava jedne ovce, dok bi ja kraju… već ti meni nešto, 'nako znaš, kako bi reka, kratko a jasno!
-    E baš si pravi Duvnjak – nasmija se i Isus, slava mu i milos' . Čuješ, onda ajde moli 'vako:
Ujme Oca… Pomozi Bože, ujme, Isusovo… Odstupi nekršteni, od krštene duše, jer ja virujem u Boga Oca i Sina i Duha Svetoga, Amen.
-    Oće li to meni valjat (priupituje Duvnjak).
-    Bolje bi bilo da si naučio Očinaš, ali valjat će ti i ovo ZA NEVOLJU!



Drago to Duvnjaku, ponovi mu Isus još pet – šest puta i ode preko jedne vale. Ali, sad ćeš ti čut. Nije on još ni zamakao, kad ono, jadan brate, taman ko da je čekalo, navalio čopor vukova… onu se glave, onu s repa, onu s hrbata, guli li ga guli… a jadan i napokonji Duvnjak skamenio se na 'nom svom kamenu, dašta će, pa će onda u strahu:


-    Ha, pomozi Bože… eha, eha, ostavi to… ha pomozi Bože, pomozi… Jadan ti je ja… kako ono dalje?
- I osta ko zaliven. U to zgrabi vuk najvišu galu biva…
-    A gala! stvora ti (sinu Duvnjaku u glavu)… Gala došla… gala prošla… (ali ode gala uza stranu, moli ti…)



Šta će, kud će, već kapu u žalosnu šaku, pa trka za Isusom preko one vale. Taman ga stigo na kraj vale. I priča biva svoju muku i nevolju i kako je pomiješao molitvu, a onda Isus, slava ga bila, opet mu ponovi. I šta ću duljit, prošlo od toga godina i godina, ide Isus opet onom planinom, kad Duvnjak opet na onom istom kamenu sjedi i dipli…


-    Šta to radiš, Duvnjače?
-    Evo molim Boga…
-    Pa uz diple?
-    Uz diple, dašta… Vidim ja šta vidim. Kako god ja molija, odoše ovce… Nema vajde molit, kad vuk u ovce… P'unda ja vazdan 'vako diplim i pivam: Krepaj vuče od jada, ali biži od mog stada!
Odmiči… nema više gala došla, gala prošla… Sad je sa mnom Isus i Marija… Ujme Oca! Nešto diple (kaže Duvnjak), nešto molitva, ali ja vuku dohaka!
-    Pa, nije ti loša ni ta molitva! A ko te to nauči?! (pita Isus, slava ga).
-    NEVOLJA, da ko će! Pohvali se Duvnjak i nastavi diplit i dalje…



Tako Duvnjak dohako „starim vukovima, a ovim „novim“ nemoreš ništa ni s diplama ni sa Očinašima – zaključi Luka svoju priču.



Los Peros 

Vaše ime
Komentar
 
Hvala na komentaru.
Vaš komentar će biti pregledan od strane administratora.
    Sva prava pridržana  ©  GRUDE.COM  2007-2019
    Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.

    Dizajn i programiranje: AVE-Studio